Najbolji deserti iz turske kuhinje

Turska je zemlja spajanja, mešavina, preplitanja kultura, vera, umetnosti, tradicija, istorija, nauka…. a kao specijalan “začin” u priči o celoj toj mešavini neminovno se javlja i – hrana. Jer, kada je jedna zemlja, prvo, toliko velika teritorijalno, a onda i kulturološki i istorijski, neminovno je preplitanje na svim planovima. A, nekako nam je preplitanje u domenu kuhinje i najslađe. Sa punim razlogom…


Turska kuhinja se svrstava u red najboljih na svetu upravo zbog te mešavine uticaja koji su se skladno ujedinili i dali tako bogat spektar ukusa, mirisa i boja kojima ova kuhinja obiluje. Originalno turska kuhinja potiče iz centralne Azije, odakle su Turci kao narod i došli, ali kada su došli na prostor kojim i danas gospodare, nisu samo oni uticali, već su i  na njih uticali. Pa su tako različite kuhinje naroda, koje su na svom putu osvajali, “osvajale” i njihovu kuhinju. Zbog toga se u nacionalnoj turskoj kuhinji danas osećaju evidentni uticaji kontinentalnih kuhinja ali i mediteranske, jer je Turska jedna od “srećnih” država koja ima izlaz na čak 3 mora. Ipak, ukusi orijenta i mirisi dalekih predela najviše se lepe za nepce. A jedna od najreprezentativnijih komponenti turkse kuhinje su svakako – deserti! Turski slatkiši… Mmmmmmm….. Ide li Vam već voda na usta? 




Prestonica slatkiša, Misir čaršija u Istanbulu, Izvor slike: http://www.tt-group.net/


Uz sintagmu “turski slatkiši” odmah se “lepe” sledeće poslastice: baklava, tulumbe i ratluk (rahat lokum ili Turkish delight). Priznajte, da li vam je bar jedno iz ovog “svetog trojstva” palo na pamet pri samom pomenu turskih slatkiša? Iako je turska kuhinja zaista bogata slatkišima, nekako se ova tri deserta najčešće vezuju za nju. Da li što su najslađi ili mogući u puno varijanata, ovim slatkim zalogajima retko ko može da odoli. Ipak, zanimljivo je reći da Turci nakon jela umesto slatkiša više jedu sezonsko voće, jer kao zemlja obiluju voćem različitih “geografskih dužina”. U sezoni svežeg, jede se sveže, a kasnije se ono ili suši ili se od njega spremaju najarznovrsnija slatka i džemovi. Da li vam je i to poznato? Možda zbog toga što i vaša kuća ovih dana miriše na domaće slatko i džem? Jer, uticaji turske kuhinje i tradicije se kod nas mogu naći na mnogo načina, a jedan od njih je i pomoću čula mirisa i ukusa.


Ipak, definitivno najpopularniji slatkiš iz turske kuhinje je baklava. Kod nas se tradicionalno pravi sa orasima, ali je u Turskoj zaista raznovrsna pa se ovi “zalogajčići” mogu naći i sa ukusom pistaća i čokolade. Kažemo za tursku baklava da su “zalogajčići” jer je baklava u Turskoj zaista u vidu malih zalogaja, za razliku od one koju mi ovde spremamo, a koja je trouglasta, meka i sočna. Turska baklava je takođe sočna, ali tvrđa, puna fila pa se lako može jesti prstima što joj daje još slađi ukus. Baklava ne spade u vrstu brzih poslastica jer je za njeno vreme potrebno poprilično vremena, oko 2 sata vrednog rada. Peče se u rerni pa preliva specijalnim šerbetom i služi hladna. Ali, svaki trud oko nje vredi svakog sekunda provedenog u tom procesu stvaranja, jer ukus koji se iz tog procesa rađa je stvarno neodoljiv. A evo kako se baklava i pravi.
Za testo je potrebno 5 žumanaca, 1 celo jaje, 300 ml mleka, 1 kašika sirća, malo soli i sode bikarbone.


Za šerbet je potrebno 900 gr šećera, 1 litar vode i limunov sok.


Za pravljenje poslastice je neophodan i topljeni maslac. A poslastica se pravi na sledeći način: prvo se zamesi testo od sastojaka za testo. Kada se dobro umesti, testo se dlei na loptice koje su malo veće od oraha pa se pokriju krpom i ostave 30minuta na sobnoj tempreaturi kako bi se testo malo “odmorilo” i naraslo. Za smesu koju ćete koristiti za razvlačenje kora koristite mešavinu pšeničnog skroba i griza, a ne brašno! Uzmite 5 loptica i zazvucite ih do prečnika otprilike oko 10 cm. Onda svaku od tih malih kora stavite jednu na drugu, posipajući između svake od njih mešavinom za razvlačenje. Onda oklagijom razvucite koru koja će pokriti tepsiju, stavite je u tepsiju i poprskajte topljenim maslacem. Ovako se razvlači svaka kora i na svaku od njih se prska rastopljen maslac. Za dobijanje donje kore baklave potrebno je ukupno 8 ovakvih kora, a kada ih naređate, na poslednju ponovo pospite rastopljen maslac ali ovaj put dodajte i seckane orahe. Isto uraditi i sa gornjom korom bakleve. Kada završite sa ređanjem, isecite baklavu na trouglove ili romboide, pospite testo zagrejanim maslacem i stavite u rerun da se peče. Baklava se peče oko 2 sata u zagrejanoj rerni na temperature od 150 stepeni C. Morate je paziti da ne zagori jer se mora peći lagano. Dok se baklava peče, napravite šerbet na sledeći način: ukuvajte u šerpi šećer i vodu kao za slatko. Kuvajte nekih 5 minuta pa dodajte 1 kafenu šoljicu tople vode i sačekajte das mesa ponovo provri. Tada u šerbet dodajte limunov sok i šerbet je spreman. kada se baklava ispeče, izvadite je iz rerne i toplu je prelijte vrućim šerbetom pa je ostavite da ga dobro upije. Baklava se mora ohladiti jer se služi hladna, a naša preporuka je da je spremate uveče, ostavite cele noći da se ohladi i dobro “napije” šerbeta pa je poslužite sutradan, hladnu i sočnu. Uživajte!


Rekli smo da turskih slatkiša ima dosta i da su raznovrsni i da, iako se može reći da je “kraljica turskih slatkiša”, baklava nije jedina od koje se možete zasladiti. Zbog toga ćemo vam dati i recept za tulumbe, glavnog “konkurenta” baklavi.


Tulumbe se spremaju brže od baklave, za nekih sat vremena, a testo se pravi na sledeći način: sipajte u šerpu 3 dl vode i 3 dl mleka da proključaju a onda u tu tečnost lagano dodajte brašno uz konstantno mešanje kako se ne bi stvorile grudvice. Kuvajte kratko do trenutka kada se sve lepo zgusne i dobije se testo. Testo ostavite da se ohladi. Kada se ohladi dodajte 7 jaja, jedno po jedno, ali tako da kada jedno dodate, smesu dobro sjedinite sa njim pa tek onda u nju dodajte novo jaje. Tulumbe se prže u dubokom ulju pa zato nađite odgovarajuću posudu dovoljne dubine za njihovo prženje. Jer moraju da plivaju u ulju dok se prže. Testo se stavlja u kuvarski špric kako bi se dobio karakteristični valjkasto-rebrasti oblik tulumbe. Neka budu dužine oko 10 cm i direktno ih spuštajte iz šprica u vrelo ulje. Peku se dok lepo ne porumene, a onda ih vadite iz ulja i složite u neku dublju posudu. Tada napravite šerbet poput onog za baklavu, od šećera, vode i limunovog soka pa njime prelijte hladne tulumbe. Sačekajte da se ohlade i dobro upiju sok, pa ih poslužite hladne. Prijatno!  

 
Design by Free WordPress Themes